Kada sam počela da se bavim freelance-om na početku osnovnih studija, to je za mene predstavljalo posao koji mogu da radim kada meni odgovara. Omogućavalo mi je da idem na fakultet preko dana, a uveče ili rano ujutru radim po delovima, onda kada za to imam vremena. Početna satnica mi je takođe bila prihvatljiva, s obzirom na to da je bila veća od bilo koje studentske satnice, a i posao mi je pružao fleksibilnost koja mi je tada bila najvažnija, pa su mi svi uslovi odgovarali. Na posao sam tada gledala najviše kao na obavezu.
Trenutno imam malo drugačije mišljenje. Fleksibilnost mi je još uvek jedna od najvažnijih karakteristika ovog posla, ali sam u proteklom periodu uočila dosta povlastica, kao što su mogućnost lakše promene vrste posla i zadataka kojim se bavim, mogućnost rada u više sektora firme, mogućnost saradnje sa celom organizacionom strukturom, upoznavanje sa načinom rada različitih međunarodnih firmi i sistemskim funkcionisanjem istih. Sve pomenuto doprinosi tome da ja na freelance gledam kao na sredstvo, koje će mi obezbediti da posao završavam za 3 do 4h dnevno, dok mi je ostatak dana potpuno slobodan za sve ostalo, umesto da dane provodim na poslu od 9 do 17h, bez želje i snage da posle posla radim bilo šta drugo.
Glavna predrasuda i donekle bojazan koju sam imala kada su u pitanju freelance poslovi jeste to da poslovi nisu stabilni i dugotrajni, što je potencijalno moglo značiti da mi izvori prihoda neće biti stalni. Kroz proteklih nekoliko godina naučila sam da firme koje zapošljavaju freelancere posluju sa istim ciljem kao i sve druge firme sa drugačijim poslovnim modelima, i ide im u korist da imaju stalne zaposlene koji su upoznati sa procesima i sistemima rada i zapravo žele da doprinesu razvoju poslovanja.
Ako bih mogla da dam mlađoj sebi neki savet, to bi bilo da se ne opterećujem uvek detaljima, jer je češće važnije da posao bude završen – a ne savršen. Često saradnici ne primećuju pomenute detalje (i njihove mane) kojima ja pridajem značaj, već posao može da se nastavi bez obzira na to što ja smatram da nedostaje. Najveća greška koju sam pravila je bilo upravo to posvećivanje previše pažnje i vremena sitnicama koje mogu značajno da oduže izradu nekog projekta, što je rezultiralo radom do samog isteka roka, bez kreiranja dodatne vrednosti.
Imala sam tu sreću da rano počnem da sarađujem sa Tijanom kao jednom od meni nadređenih osoba, koja mi je na različite načine ukazivala na moju bespotrebnu opterećenost sitnim delovima projekata čije postojanje nije neophodno za dalji rad. Obučavala me je dok nisam prevazišla potrebu da ulažem previše vremena u zadatke koji to ne zahtevaju i uvidela na šta treba da usmeravam pažnju, na čemu sam joj neizmerno zahvalna.
Freelance karijera mi je omogućila opušteniji svakodnevni život. Kada je u pitanju posao, nemam obavezu da ustajem rano svaki dan, da se spremam za izlazak iz kuće i put do posla koji može biti naporan, pogotovo kada su dani kišoviti i snežni. Ako nisam raspoložena i ne želim da radim tog dana, ili mi se dan provodi napolju, nemam obavezu da sedim u kancelariji od 9 do 17h, već mogu danas da preskočim posao a sutradan da nadoknadim ono što nije urađeno.
Samim tim, životne navike su postale drugačije kada znam da nisam vremenski vezana, niti moram ostati na jednom mestu zbog posla. Putujem češće jer mogu da ponesem posao sa sobom, vreme posvećujem različitim projektima koji me interesuju, ako želim dremkom da presečem posao, to isto mogu. Plate su takođe jedna od boljih strana ovakvog posla, što mi omogućava i da imam skuplje navike, i eliminiše finansijski pritisak u svakodnevnom donošenju odluka o tome šta, kako i čime ću da se bavim i kako ću da trošim vreme i novac.
